Mi živimo u jednom od stančića u bloku višespratnica koje obezbeđuju smeštaj za mnoge porodice srednje klase. Ali pripadnika porodice Felis domestica, kojima se svideo naš blok, verovatno ima mnogo više nego pripadnika Homo sapiensa. To je zato što se ovi četvoronošci, sa kandžama na uvlačenje, koji se mogu pohvaliti dalekim srodnicima kao što su lavovi, tigrovi, risovi i oceloti, ne boje nikoga u susedstvu. Sve brojnija mačja populacija koja krije devet života u svojim kandžicama uznemirava sve ali i nasmejava mnoge.
Ove mačke u našem kraju imaju stroga razgraničenja što se tiče teritorije. Mišari sa prizemlja, prvog i drugog sprata drže se svoje teritorije, osim povremenih, glađu izazvanih, upada u kuhinju koja se nalazi izvan granica njihove kontrole. Terasa je posebno rezervisana za mlade a povremeno je koriste za sunčanje i ulepšavanje i mačke plave krvi iz nekadašnjeg Sijama. Neki od mačora nalaze ušuškane uglove da usnulo predu na skučenim mestima, kao što je recimo kabina čuvara gde su možda uhvatili jadnička u dremežu. Bog je ovim mačkama podario dve glasovne kutije, jednu za predenje a drugu za mjaukanje i nekolicina mačjih soprana u našem kraju drže budnima sve stanare svojim noćnim orkestrima u specijalnim prilikama.
Neki od stanara čistunaca se iznerviraju kada ove sive mačke poremete njihove stvari. Oni ratoborni među stanarima smatraju da bičem treba oterati ove mačke. Ali mirotvorci su neodlučni dok čekaju da vide kako će se stvari odvijati. I tako, ne znamo ko će se na kraju prihvatiti ovog opasnog zadatka!