Živimo u jednom od sićušnih stanova u kompleksu višespratnica koji je dom većem broju porodica iz srednjeg razreda. Međutim, članovi porodice Felis domestica, koji su zavoleli naš kompleks, brojnošću verovatno i premašuju članove porodice Homo sapiens. Ti četveronošci s uvlačivim kandžama, koji se mogu pohvaliti svojim divljim rođacima - lavovima, tigrovima, risovima i ocelotima, ne boje se nikoga u našoj blizini. Sve veća populacija mačaka sa svojih devet života smeta svima, a mnoge usput i zasmejava.
Ove mačke u našoj ulici imaju svoja stroga pravila razgraničavanja teritorije. Mišolovci s prizemlja, prvog i drugog sprata drže se svojih spratova osim prilikom gladnih pohoda po kuhinjama s druge strane linije razgraničenja. Terasa je rezervisana isključivo za mlade, a povremeno je za lizanje i sunčanje koriste i aristokrate iz bivšeg Sijama. Neki od mâčaka pronalaze udobne kutke za san i predenje na mestima gde se i mačka jedva uvuče, kao na primer u vratarevoj sobici, u kojoj i siroti vratar ponekad drema kao mačak. Bog je mačkama dao dva organa za oglašavanje - jedan za predenje i drugi za mjaukanje, a mnogi mačji soprani iz komšiluka u posebnim prilikama krate san stanarima svojim noćnim nastupima.
Neki čistunski stanari su nakostrešeni i nerviraju se kad im mačke remete životnu rutinu. Ratoborni stanari su čvrstog mišljenja da se u vodu ne bacaju samo prvi mačići. Miroljubivi stanari oko te odluke obilaze kao mačka oko vrele kaše. Na kraju krajeva, situacija stvarno nije mačji kašalj.