Ми живимо у једном од малих станова у вишеспратном комплексу зграда који пружа уточиште бројним породицама средње класе. Али, чланови породице домаћих мачака које се допадају нашем комплексу могле би прилично надмашити број чланова људске врсте. Зато што се ови четвероношци са канџама на увлачење, а који се могу похвалити својим сеоским рођацима – лавовима, тигровима, рисовима и оцелотима, не плаше никога у нашој близини. Растућа мачја популација са девет живота у канџама свима досађују, али многе и засмијавају.
Ове мачке у нашој авенији имају своја строга разграничења око територије. Мишоловци из приземља, са првог и другог спрата, држе се својих спратова осим када врше нападе у кухиње које су ван линија контроле. Тераса је ексклузивно резервисана за мачиће а повремено је користе и аристократске маце из некадашњег Сијама за умивање и сунчање. Неки од мачора пронађу удобне кутке да преду у сну на неком мјесту гдје једва да могу да се увуку, као што је портирска кућица, гдје се сиротан може наћи да дријема. Бог је ове мачке обдарио са два говорна апарата, један за предење, а други за мијаукање, а неколико мачијих сопрана у нашем подручју држе будним све становнике својим ноћним оркестрима у посебним приликама.
Неки од становника који желе да буду улицкани као мачке раздраже се кад им ове сиве мачке унереде ствари. Јастребови међу становницима строго сматрају да ове мачке треба истјерати добром батином. Али голубови су неодређени и чекају да виде како ће се ствари још одвијати. Па, не знамо ко ће се коначно одважити на ризик!